Što je zapravo san?

San je raznovrstan pokret ili oblikovanje duše, a upozorava na buduće događaje, bili oni dobri ili loši. S obzirom da je tomu tako, duša pomoću sebi svojstvenih slika koje joj je dala priroda, a koje se nazivaju i počelima, najavljuje sve što će se dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti i smatra da ćemo u međuvremenu mi, poučeni razumom, moći odrediti budućnost. Što se pak tiče stvari koje se događaju odmah, bez isteka i najkraćeg vremena, duša nam ne određuje ništa i nikoga tko bi nas na njih upozorio. Duša, naime, smatra da nam takvo upozorenje ne bi nimalo koristilo budući da ga ne bismo bili u stanju shvatiti prije nego što nas pouči iskustvo, tako da nas na taj način upozorava samo na budućnost. Pritom nema potrebe za vanjskim dokazima onoga što se najavljuje. Duša kao da nam dovikuje: Pogledaj ovo i, poučen od mene, što više možeš, pazi. S tim će se složiti svi. Nitko naime neće reći da se takvi snovi ne ostvaruju odmah, nego tek po isteku makar i najkraćeg vremena, jer neki od njih postaju stvarnost već za buđenja razuma i takoreći još za trajanja samog sna. Zato se takvi snovi i nazivaju teorematskima – ne bez razloga jer se istovremeno sanjaju i ispunjavaju. Iz toga slijedi da je doživljaj za spavanja, koji nema nikakvo značenje, privid. O tome su raspravljali mnogi ljudi, među kojima i Artemon iz Mileta i Feb iz Antiohije. Za san je pak karakterističan uvid i objava budućnosti. Podrobno izlaganje o tome hotimice izostavljam, jer smatram da onaj kome nije jasno pravo stanje stvari nije u stanju pratiti ni izlaganje pojedinosti.